| |
|
|
| |
Dan Stuart
Antonio Gramentieri
Fernando Viciconte
Elektropionir, Beograd
25.03.2016.
|
 |
|
| |
Prošlo je četiri godine od poslednjeg boravka Dana Stuarta u Beogradu kada je nastupio u Gun Clubu. U petak, 25. marta održao je koncert u klubu Elektropionir predstavivši pored uobičajenih favorita i pesme sa novog albuma "Marlowe’s Revenge".
Pošto posledjnih godina živi u Mexico Cityju Stuart ima nešto drugačiji pogled na svet muzike i uopšte percepciju sveta oko sebe. U svojoj 55 godini po sopstvemom priznanju cinik i mizogin kreće u novo poglavlje svoga života i karijere. Upitanost za smisao egzistencije na ovome svetu ga nikad nije napustila ali i velika doza jetkog humora koji je prikazao na ovom koncertu.
No, da krenemo od početka. Na bini se pojavio Dan u svojstvu konferansijea, što inače voli da radi. Najavio je koncert, raspored nastupa izvodjača i osvrnuo se na uslove održavanja koncerta. Napomenuo je da je kod njega bilo dosta negativne energije na koncertu prethodne noći u Novom Sadu ali da je sada inspirisan uslovima ovog večerašnjeg nastupa. Rekao je da ako neko želi da priča, može da ode u zadnji deo kluba, koji je inače u obliku slova L, i da se tamo slatko ispriča, a ostali mogu da puše i piju koliko hoće. Napomenuo je da je bolje da prisutni koriste oprobane stare droge kao što su marihuana, heroin i kokain, a ne ove nove, sintetičke. Nastavio je humorističkom tonu naglasivši da je posebno važno da publika bude tiha tokom nastupa Fernanda Vicicontea pošto je njegov nastup akustičan. Ponudio je mito svakome posetiocu koji ima ispod 25 godina, a takvih nije bilo, da plati račun na šanku!
 |
Koncert su započeli gitarista Antonio Gramantieri i saksofonista perkusionista Francesco Valtieri sa simpatičnim setom od nekoliko pesama. U prvom trenutku nisu odavali utisak rock muzičara sve dok Gramantierijev rad na elekričnoj gitari nije prisutne uverio u suprotno. U okviru nastupa svirali su i svoj kako su sami rekli polu hit. Pevajući na engleskom i talijanskom zagrejali su publiku. |
Sledeći je nastupio Fernando Viciconte Argentinac koji živi u Portlandu, Maine. Tokom impresivnog akustičnog nastupa rekao nam je da deset godina nije nastupao jer je bio jako bolestan a da sada promoviše svoj novi album "Leave the Radio On". Takodje je i rekao da priprema i novi na kojem će mu svirati Peter Buck i Matthew McCoughnahy. Jakim pesmama, dobrim glasom i izvrsnom svirkom je osvojio publiku. Čak ni peh sa ozvučenjem tokom prve pesme nije ga omeo.
Posle njih je napokon nastupio Dan Stuart. U početku sam, započeo je sa starim klasikom svoje grupe Green On Red "That's What Dreams Are Made For". Nastavio je sa mešavinom pesama te grupe kao i pesama sa solo albuma "Marlowe’s Revenge". Na bini mu se pridružio prvo Antonio Gramantieri i njih dvojica su započela pravu rokersku svirku koja je zapalila publiku. Izvodjenje pesme "Vicious" Lou Reeda je dodatno oduševilo prisutne a prave ovacije su nastale tokom izvodjenja pesme "Dead Flowers" grupe The Rolling Stones. Postepeno su se uključili i saksofonista Francesco Valtieri kao i Fernando Viciconte.
Erupcija oduševljenja je pratila nastup ove četvorke; ceo klub je pevao sa izvodjačima! . Uz izuzetne pesme kao što su "Gravity Talks" i "Rocknroll Disease" Stuart je uspeo da naglasi da mu se ne svidja termin AMERICANA, da je to "corporate bullshit" i da treba i dalje koristiti termine kao što su blues, soul, rhythm and blues i rock. Vrlo značajno i otrežnjujuće za sve one koji vole da se sakrivaju iza termina Americana! Green on Red i Dan Stuart su uvek bili preteča novih kretanja u muzici i velika rocknroll srca.
Umesto bisa Stuart je rekao da je to "sranje i glumatanje" i da će odsvirati još jednu pesmu za kraj. Bila je to divna "Time Ain't Nothing" sa albuma "Gravity Talks". Izuzetan nastup Dana Stuarta, bolji od prošlog, oduvao je publiku i ostavio ih u ekstatičkom raspoloženju. U svakom slučaju Dan i momci su nam poklonili izuzetno R'n'R veče. Kao što kaže pesma "That's What Dreams Are Made For"!
tekst - slobodan vlaketić
Foto - dušan balašev
|
|
|
|
